су главна транзитна и сабирна веза за људе који путују због туризма, посла, породице...
Данас су станице све модерније и удобније и обично се налазе у центру града или са брзим и директним везама аутобусом или метроом.
Путници такође могу да пронађу сваку врсту удобности чији је циљ да њихова чекања на воз буду што пријатнија: од освежавајућих места до продавница, па чак и личних услуга.
Али такође је и индустрија железничког саобраћаја погођена епидемијом, како због ограничења које су наметнуле владе, тако и због само-ограничавања људи да путују само из нужних разлога.
У ово доба перспектива путовања возом, нужног боравка у затвореном окружењу уз блиско присуство људи са непознатим „здравственим статусом“ није баш добродошла.